Česterton je želeo da priču izmesti iz svog vremena, istovremeno ostajući u alternativnoj stvarnosti svoga doba, bez tehnološkog napretka ili promena u klasnom sistemu ili vodećim shvatanjima. Nije mu, dakle, namera bila da napiše klasičan futuristički ili proročki roman. Njegov roman je zapravo humoristički, ali i avanturistički.
O čemu pripoveda ovaj poznati Englez? Dosadna sukcesija izbora kraljeva se prekida slučajnim izborom Oberona Kvina, koji sve shvata kao šalu, čak i sopstvenu vladavinu. On donosi dekrete o ponovnom uspostavljanju srednjovekovne heraldike i zahteva od svakog distrikta u Londonu da nosi sopstvene boje, isključivo zabave radi. Upravitelji svakog okruga biraju se nasumično, kao i kralj. Komercijalni interesi prate kraljevu šaradu, i tako građani nalaze način da sprovode luckaste ideje lokalnog patriotizma ubirajući profit. Međutim, problem nastaje kada gradonačalnik jednog okruga kraljeve ideje shvati ozbiljno; reč je o Adamu Vejnu.
Sve vođe okruga se slažu sa izgradnjom puta kroz Pomp Strit u Noting Hilu, smatrajući da će svima biti na korist. Zapravo, slažu se svi osim jednog. Taj jedan je Adam Vejn, koji ponosno nosi boje svog okruga, Noting Hila, koji nepokolebljivo veruje u njega i spreman je da ga brani po svaku cenu. On podstiče lokalno stanovništvo da formira vojsku i da mu se pridruže u borbi protiv ostalih londonskih distrikta. Usledilo je nekoliko bitaka u kojima je Adam Vejn, uprkos svim prognozama, nadjačao mnogobrojniju vojsku i trijumfovao. One su uzbudljive, duhovite i fantastične.
Česterton je autor koji ne zazire od prolivanja krvi i smrtnih ishoda pojedinih svojih likova. U poslednjoj borbi veći deo Noting Hila biva razrušen, Vejnove snage su poražene, ali on uspeva da preživi. Kralj, koji ništa ne shvata ozbiljno, na vrhuncu bitke udružuje snage sa Vejnom, koji sve shvata preozbiljno. Neozbiljni kralj i preozbiljni gradonačelnik odmah shvataju da su kompatibilni, da skupa predstavljaju autentično ljudsko biće, tj. „običnog čoveka“ koji zna kako da se bori ali i da voli, kako da se smeje, ali i kako da umre. To je zdravorazumska pozicija; ne možeš se smejati bez ljubavi; ne možeš voleti bez smeha…