Tekstualni „Panteon“ Alena Badijua je drugačiji manifest za filozofiju. U njemu su skupljeni omaži preminulim francuskim filozofima 20. veka, koji su nastali različitim povodima tokom poslednjih trideset godina. Badiju u tim portretima ne opisuje samo intelektualni odnos koji je imao sa nasleđem preminulih filozofa, već mu je stalo i do isticanja filozofskih visina koje je njihova misao dosegla, čime implicitno kritikuje savremenu filozofsku scenu u Francuskoj. „Međutim, srećan sam što ovde mogu da kažem“, piše Badiju, „da, suočen s onim što nas danas teraju da gutamo, ja svih četrnaestoro pokojnih filozofa … volim. Da, ja ih volim“.
Alen Badiju (Alain Badiou, 1937-) je predavao filozofiju na pariskoj École Normale Supérieure. U filozofskim krugovima je postao poznat po delima Etika (1993) i Biće i događaj (1988). Poslednjih godina proslavio se kao kritičar kapitalizma i analitičar savremenih političkih događaja. Kod nas su mu nedavno objavljene knjige Buđenje istorije (2013) i O mračnom slomu (2013).
