Pekićeva korespondencija predstavlja bogatu i neulepšanu hroniku glavnih književnih tokova u srpskoj književnosti toga doba, autentičnu, dosta privatnu, jarko lično obojenu, ali istinitu i neposrednu hroniku epohe… Čitalac koji čita ta pisma ulazi u jednu uskomešanu galeriju portreta, među pisce koji su u rasutom nevremenu bili nosioci književnih ideja i javnog mišljenja, zastave književnih škola i majstori javne igre, vaspitači ukusa i oslonci duhovne kulture – pokretljivi, nestalni čas blistavi, čas mračni atomi u uskovitlanom prostoru kojim je plovila Pekićeva gromadna zvezdana galaksija, sačinjena od bezbroj izgovorenih i napisanih reči u kojima se ostvario njegov život.
Iz predgovora Predraga Palavestre
