I u svojoj poslednjoj knjizi slovenački filozof konstatuje da zbog više razloga liberalni kapitalizam nije najprimereniji model savremenom trenutku, počev od njegove sve veće državne posredovanosti ali i niza moralnih pitanja koja otvara i o koja se na kraju oglušuje. Problem je i u nedostatku alternativnog orijentira. Žižek kao savestan levičar smatra da je samim tim problem u tom ideološkom polu, koji nema realistički predlog o tome šta bi trenutno trebalo preduzeti.
Komunizam kao ideologija koja je pre stotinak godina bila u stanju da bude snažna alternativa kapitalizmu, u savremenom ruhu se pokazuje kao „katastrofa (Venecuela), kapitulacija (Grčka) ili potpuni povratak na kapitalizam (Kina, Vijetnam)“. S obzirom na takve okolnosti, iako marksista, Žižek upire prstom na mesta u kojima je tvorac rečene struje mišljenja u svojim spisima – kao i njegov najmoćniji sledbenik Lenjin – bio sklon previdima. (Slovenački filozof se često dotiče i Trockog i Staljina.) A u slučaju savremenog slabljenja levice, slična sudbina mora zadesiti i njene bitne poluge u vidu političke korektnosti, novog talasa feminizma i postkolonijalnog pristupa, sa aporijama u koje ove oblasti sve više zapadaju u praksi.
