Knjiga Lorensa van der Posta se, žanrovski, smešta u biografije. Ovo je, dakle, životopis Karla Gustava Junga. Van der Post, međutim, ne spada u biografe profesionalce koji „znaju“ kako se biografije pišu, koji, dakle, imaju unapred postavljene šeme, te ih sada, poput otvorenih ladica, ispunjavaju sakupljenim materijalom. Ova se biografija rađa iz najdubljeg poštovanja prema Jungu, iz one opsesije u koju nas uvodi nužnost susreta sa delom što nam menja život. Zbog toga Van der Post, gotovo izvinjavajući se, kaže da knjigu o Jungu započinje pričom o sebi, o prvom svom susretu s tim neiscrpnim delom i njegovim tvorcem. No, upravo je to „ja“, koje se upliće u delo o Jungu, zalog ove knjige. Umesto profesionalnog, „objektivnog“ pristupa, dobijamo „lično“ delo čiju verodostojnost jemči upravo piščevo „ja“. Umesto hladnog pregleda dobijamo strasnu priču.
Sam tekst ispisan je rukom pisca na koga je Jungovo delo presudno uticalo. Uočava se to po izboru tema, ali još više po izboru motiva i po toj neprestanoj zapitanosti nad onim najdubljim izvorima iz koji Jungovo deo izvire. Kao da se Jung tumači njim samim. No, u tome i leži svo Van der Postovo majstorstvo: upravo tamo gde nam se čini da ga ima najmanje, pisac je najživlji jer je uspeo da sopstveni tekst, bez zadrške, stavi ispred sebe samog. Najzad, čitava je ova knjiga natopljena jungovskom poukom koja kaže da ćemo određeno delo, ili njegovog tvorca, razumeti samo ako razumemo i doba u kojem je stvarano. Zbog toga je knjiga o Jungu i knjiga o njegovom vremenu. Ali ni to nije sve. Razumeti Junga i njegovo doba, znači razumeti sebe i vreme u kojem živimo i mi sami, onako, otprilike, kako je i Van der Post, nastojeći da pronikne u Junga, pronicao i u sebe samog.