Orson Vels je jednom prilikom provokativno izrekao, pomalo, kompromitujuću misao da je lakše praviti istoriju nego je pisati. Ovo bi se odista moglo, makar donekle, primeniti i na pisanje svake značajne istorije civilizacije i kulture. Pa, ipak, mnogi autor se rado prihvata da se ponese sa civlizacijskim i kulturalnim činjenicama, ali kada ih treba fiksirati na papir oduševljenje može i da splasne.
Međutim, dr Ali Akbar Velajati, autor ove obimne i vredne knjige, hrabro se upustio da preplovi okeanom jedne bogate civilizacije i kulture kao što je islamska i da je uspešno pretoči u monumentalnu istoriju. Ne samo po broju strana, već i po činjenicama koje ostavljaju čitaoca često zadovoljnim, ali i zapanjenim.
U svojoj višetomnoj istorija svetskih civilizacija Vil Djurant je izrekao mnogo lepih reči na račun persijskog, iranskog mentalnog i moralnog sklopa, pa kada se te reči raščitaju i na jedan potvrdan način u ovoj knjizi, dodatno postaje svakome jasno pred kavom se civilizacijom i kulturom nalazi.
Stoga, pred takvim razuđenim i bogatim nasleđem, lako nije odustati od čitanja a pogotovo ne kada se postane svestan toga da je islamska civilizacija mnogo rasprostranjenija nego što bi moglo stati u ovu knjigu sa skoro hiljadu i četiristo strana i sa preko hiljadu fusnota (čemu je doprineo donekle i uspešni prevodilac dr Muamer Halilović svojim korisnim napomenama). Jer, mnoge regije, danas samostalne države u kojima je živela i danas živi islamska civilizacija (recimo Tadžikistan, Uzbekistan, Azerbejdžan, Avganistan, Pakistan pa i delovi Balkana i Indije) nužno se nisu mogle naći u ovoj monumentalnoj knjizi, opširnom i dostojanstvenom pregledu dostignuća i pregnuća islamske civilizacije i kulture, islamskog čoveka.
Izbor je razumno pao i usredsredio se na Arape i Persijance, odnosno Irance kao dva najuspešnija i najplodnija naroda i predstavnike islamske civilizacije.
prof. dr Rade Božović
