Avgustinova ličnost je duboko prožeta životom, koji je u potpunosti iskusio, ali i nečim što život prevazilazi. Njegove Ispovesti, nastale u periodu od 397. do 401. godine, jesu priča o strastvenoj duhovnoj pustolovini: potrazi za Bogom. Strastvenost koju ova knjiga ima u sebi čini je i danas, posle sedamnaest vekova, aktuelnom, svevremenom. Ispunjena božanskim, istovremeno je i sasvim ljudska. Zbog toga takođe ona i danas ima svoje čitaoce. Jer, pre nego što je postao svetac, Avgustin je bio čovek i spoznao je i iskusio ljudske slabosti. U svojoj potrazi za Bogom, Avgustin postavlja sasvim ljudska pitanja, svima prepoznatljiva: Gde je Bog? Šta je Bog čoveku? Šta znači voleti? Šta je zlo i odakle dolazi? Šta je sreća i kako doći do nje? Kolika je snaga čulnog u nama? Šta je volja? Kako spoznati Boga? Šta je istina? Šta je večnost? Zašto postojimo?
Otvorenost kojom Avgustin iznosi svoje nedoumice i zablude otkrivaju duboku iskrenost prema sebi i životu, razumevanje čoveka u njegovoj nesavršenosti i uzdizanje Boga u njegovoj savršenosti. Sam Avgustin o Ispovestima kaže: „Trinaest knjiga mojih Ispovesti hvale Boga, pravednog i dobrog, za zla i dobra koja mi je dao. Ove knjige uzdižu ka Bogu razum ljudski i ljudsko srce“ (Retractationes II, 6, 1).
