1.100,00 rsd
Monografija oca Sergeja N. Bulgakova o ikoni i njenom poštovanju je prvi ozbiljan teološki rad na tu temu nakon više od hiljadu godina, i u mnogim aspektima on još uvek predstavlja najznačajnije dogmatsko istraživanje ovog problema.
6 in stock
Monografija oca Sergeja N. Bulgakova o ikoni i njenom poštovanju je prvi ozbiljan teološki rad na tu temu nakon više od hiljadu godina, i u mnogim aspektima on još uvek predstavlja najznačajnije dogmatsko istraživanje ovog problema.
Knjiga sadrži sledeće delove: Dogmat ikonopoštovanja u svojoj istoriji • Antinomija ikone • Umetnost i ikona • Božiji Prvolik • Ikona, njen sadržaj i granice • Osvećenje ikone i njegovo značenje • Poštovanje ikone • Različite vrste ikona.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 136 |
| Godina izdanja | 2017 |
Knjigu Oskara Kulmana, koja je otkad se pojavila nezaobilazna lektira svih teologa koji se ozbiljno bave problemom bogosluženja Crkve, čine dve po svemu izuzetne studije Osnovne odlike ranohrišćanskog bogosluženja i Evanđelje po svetom apostolu Jovanu i ranohrišćansko bogosluženje.
Svi pravoslavni katihizisi i priručnici brak definišu kao „svetu tajnu“ ili „tajnu“ Crkve. Ova definicija na prvi pogled deluje neobično; u brak stupaju i pravoslavni i nepravoslavni, ateisti, čitave generacije ljudi kojima je pojam „svete tajne“ potpuno nepoznat. Čovek se rađa, stupa u brak, rađa decu i umire. To su zakoni prirode, koje je Bog ustanovio i blagoslovio. Međutim, Crkva naročito izdvaja brak. Poseban blagoslov koji se daruje muškarcu i ženi koji stupaju u brak naziva se „svetom tajnom“. Zašto?
Lautova knjiga je zasigurno najbolji prikaz bogoslovlja Dionisija Areopagita dostupan na srpskom jeziku.
Knjiga Svet i Sveto demonstrira eklatantnu duhovno-intelektualnu samosvest i tačku u kojoj teološka paradigma dostiže svoj vrhunski izraz zarad reverzibilnog procesa osvetovljavanja i povratka Bogu.
Potrebno je pre svega razumeti na koji način je Bog postao čovek. Upravo to i nalazimo u „Prologu” „duhovnog” Jevanđelja svetog apostola Jovana, koji nam daje bogočovečanski „rodoslov” Spasiteljev.
Hrišćanska religija kao religija vernosti takođe je izrazito „semiotična“ (ako hoćete „heraldična“).
