275,00 rsd
Predavanja o „Ideji moralnoga“ pokazuju neka od trajnih obeležja Libertove filozofije. U ovim predavanjima naročito je istaknuto ukazivanje na konflikt kao izvorište morala, što mu je davalo mogućnosti da Kantova shvatanja poveže sa Sokratovim ili čak homerovskim idejama od agonu.
3 in stock
Predavanja o „Ideji moralnoga“ pokazuju neka od trajnih obeležja Libertove filozofije. U ovim predavanjima naročito je istaknuto ukazivanje na konflikt kao izvorište morala, što mu je davalo mogućnosti da Kantova shvatanja poveže sa Sokratovim ili čak homerovskim idejama od agonu.
Iz pogovora Zdravka Kučinara
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 780 |
| Godina izdanja | 2009 |
Naša filozofska i šira kultura imala je retku i nezasluženu privilegiju da se recepcijom tzv. postmodernističkih strujanja, od samih njihovih početaka, bavi i Slobodan Žunjić, čovek suverene filozofske kulture i kompetencija, bez premca ne samo u eksjugoslovenskim ili sadašnjim srpskim okvirima. (Mladen Kozomara)
Srpska filosofija imala je u prošlosti dva velika početka – istočni (srednjovekovni) i zapadni (moderni) – i u okviru njih neke manje. Posle ratnog društveno-političkog prevrata [1945], marksizam je postao državna ideologija, a marksistička filosofija je marginalizovala sve druge. Ova knjiga posvećena je upravo tom novom početku u istoriji srpske filosofije.
Iza esejističkih pokušaja, opita, skriva se nešto radikalno apstraktno, što nas povlači uvis, da bi nas potom (jer ko visoko leti, nisko pada!) hitro bacila u čeljusti konkretnog.
Kapitalno delo koje nudi celovit uvid u pravce kojima se ide ka savremenoj evropskoj intelektualnoj istoriji i omogućava izučavaocima da uoče ključne odnose unutar te istorije.
Kako je veoma dobro poznato, Temida je bila grčka boginja suđenja, odnosno ispravne reči izazvane dobrim povodom. Skoro ravnopravna sa Zevsom, što simbolički ukazuje na moć i rang suđenja, odnosno status njene kritike, koja nije uzmicala ni pred velikim autoritetom, a kamoli onim uobičajenim.
Kao i sve Žunjićeve studije i ovu odlikuje sveobuhvatnost, iscrpnost i akribičnost. (Ilija Marić)
Prevod Kratila je sačinio dr Aleksandar M. Petrović prema Barnetovom oksfordskom izdanju Platovog teksta, kao i Proklov komentar prema Paskvalijevom lajpciškom izdanju priređenom početkom veka. Hrvatski prevod Dinka Štanbuka imao je popriličan broj nepreciznosti, čak i neprevedeno jedno Sokratovo pitanje i repliku na njega, što je u sadašnjem Petrovićevom prevodu izbegnuto.
