Herodot je, svakako, jedan od velikana koji pripadaju celom kulturnom svetu, a njegovo je ime na listi najznačajnijih i najinteresantnijih svetskih pisaca. Iako ga od nas deli više od dve hiljade godina, on ipak živi kroz svoje delo u svakoj kulturnoj sredini. Zato je sasvim na mestu što ga je isto tako slavni Ciceron nazvao ocem istorije i što su ga, kao takvog, potvrdili i nauka i bezbrojna pokolenja tokom dvadeset i četiri veka. Delo ovog pasioniranog putnika, neumornog i radoznalog pripovedača, pobožnog pesnika, slikara ljudskih sudbina i strasnog propagatora slobode i demokratije Periklove Atine, još je uvek tražena i dragocena lektira u skoro svim civilizovanim zemljama, iako on nije bio, u pravom smislu te reči, ni prvi ni pravi istoričar. Pa, i pored toga, o životu toga velikana, „oca svetske istoriografije“, ostalo nam je vrlo malo, i oskudnih, podataka. Po običaju antičkih velikana, on nije nalazio za potrebno da nam priča o sebi i o svome životu, kao da je znao da će mu slava i ime živeti dokle god čovek bude u mogućnosti, i dokle god bude osećao potrebu, da se bavi proučavanjem svoje prošlosti i, najzad, dokle god bude težio da vaspitava svoj podmladak u duhu ljubavi prema čoveku. Milan Arsenić
