Maks Veber je ponovo u modi i grad je ponovo u modi. Istina, ovo nije prvi put da njegovo ime blesne u Panteonu najistaknutijih sociologa, ali se uvek kada se to desi upitamo za istinske razloge… I, evo, pred nama je upravo onaj deo Veberovog dela koji je, možda, sem u krugovima socioloških poslenika koji putem urbanih paradigmi pokušavaju da objasne znatno šire društvene procese, u sociologiji zavredeo najmanje interesovanja. Reč je o tipologiji gradova. Delo se prvi put pojavilo posthumno 1921. godine. Šta reći o relevantnosti jednog ovakvog ispisa za prostorno orijentisanu sociologiju poput sociologije grada, kada je njegov originalni naslov tako jednostavno direktan – Die Stadt… Nema sumnje da je prostor danas postao ključni pojam za razumevanje mnogih društvenih procesa. Koliko do juče sociologija je bila neosetljiva na prostorni kontekst socijalnih problema, da bi danas sociološki mejnstrim bio onaj koji prostornim kategorijama objašnjava sve. Svakako je reč o dvama veoma udaljenim i jednako pojednostavljenim pristupima. Kao što sociologiju nije izgradila ideja o traženju najvećeg mogućeg stepena opštosti društvenih pojava, pri čemu nema mesta za prostorne kontekste, tako je neće učiniti „modernom“ ni prejako insistiranje na globalno oprostornjenim procesima. Međutim, u oba slučaja najmanji zajednički sadržalac, koji je obeležio značenja prostora u sociologiji, predstavlja grad.
Prof. dr Ljubinko Pušić
