Duhovni izvori ruske revolucije

Stepen „revolucionarnosti“ kako posebnog individuuma, tako i cele zemlje, direktno je proporcionalan stepenu otpadništva od Boga. Taj stepen otpadništva može biti različit i svakako ne uvek potpuno svestan, kao na primer, kod ruske inteligencije ili suprotno tome, može prerasti u svesno bogoborstvo, direktnu, otvoreno deklarisanu borbu protiv Boga, kao što je bio slučaj sa boljševicima i drugim „vatrenim“ revolucionarima. Bilo kako bilo, mehanizmi uticaja na dušu te duhovne zaraze nisu promenjeni: revolucionarni duh potiskuje, isteruje iz čovekovog srca duh hrišćanske vere, ljubavi i milosrđa. I čak najčestitiji ljudi odani ideji služenja „radnom narodu“, spremni da i u smrt krenu za ideale komunizma, neizbežno će u svoje srce primiti duh mržnje, postati nemilosrdni, spremni na prolivanje krvi, tražiće unutrašnjeg i spoljnog neprijatelja i generalno, iskoreniti u sebi sve tradicionalne vrednosti hrišćanstva i utvrditi se u bogoborstvu.