Crvena konjica- Babelj

Priče Isaka Babelja opisuju surovu, golu realnost rata, stvarajući tako slike nezamislive svim onima koji nisu proživeli rat. Poznatije njegovo delo jeste „Crvena konjica“. Iako naišlo na otpore režimske kritike zbog desakralizacije rata i deheroizacije vojnika, to je delo koje se može svrstati u ratnu književnost, ali nikako usporediti s ostalim delima te vrste književnosti. I sam Šklovskij za Babelja kaže da „jednakom snagom piše o triperima i zvezdama“ baš zbog načina na koji nam Babelj predstavlja Oktobar. „Crvena konjica“ ne veliča rat niti ratne heroje, niti te heroje pokušava naći, ona prikazuje surov život (životarenje) običnog čoveka, pa bilo da je on vojnik ili građanin, seljak. Ono što još treba istaknuti jeste način na koji to sam Babelj opisuje. Njegove reči kao da su prožete hladnoćom dok opisuje uriniranje po nekom lešu, ubijanje (klanje), silovanje. Kad na jednom delu knjige kaže da su silovali neku ženu i on je promatra, jer još nikada u životu nije vidio kako izgleda silovana žena, čitalac može steći utisak kao da se radi o bezosećajnom „putopiscu“ koji je, eto tako, uz put video neko silovanje, pa čisto iz radoznalosti posmatra kako ono izgleda.