„Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i očisti nas od svake nepravde“ – stih iz Prve poslanice apostola Jovana koji je promenio život robijašu Vilhelmu Buncu. Čoveku koji je, kako se činilo, od rođenja bio predodređen da čini samo zlo.
Surovom testu izdržljivosti bio je izložen još kao beba. Majka ga je ostavila na ulici. Otac ga je poslao u dom. Kao tinejdžer, prvi put je ubio čoveka. Maloletnički zatvor, sudnica, uslovna kazna… bio je to uobičajeni životni ritam Vilhelma Bunca.
U zatvorskoj ćeliji, 1983. godine, Bunc u ruke uzima Bibliju. Pročita stranicu, pocepa je, urola duvan u nju i popuši. Tako prolazi čitav Stari i dolazi do Novog Zaveta. Bog kaže: „Ja sam veran kao otac koji voli“. Tekst ga obuzima. Pita se da li je to moguće? Usuđuje se da načini prvi korak u potpuno novom smeru… Na kraju, pošlo mu je za rukom da svoj život u potpunosti preobrazi. Uspeo je da postane novi čovek.
„Moramo da opustošimo pakao i nastanimo raj“ – maksima je po kojoj danas živi nekadašnji robijaš.
Pogledajte intervju Vilhelma Bunca, u kojem govori o svom životu:
