Monografija koja je pred nama predstavlja prvu po redu knjigu budućeg višetomnog opusa posvećenog temi Osnove pravoslavnog bogoslovlja. Knjiga je namenjena najpre studentima pravoslavnih bogoslovskih fakulteta koji imaju želju za temeljnijim i detaljnijim istraživanjem bogoustanovljenih tajni postojanja čoveka i sveta. Pritom, svesni smo i zahteva našeg vremena po kome se interesovanje za bogoslovlje ne odnosi isključivo na studente bogoslovskih nauka. Zbog toga, moramo upozoriti sve one koji traže odgovore na pitanja o odnosu bogoslovlja i jezika, da moraju najpre uložiti mali napor za razumevanje termina kojima se u bogoslovlju služimo. Neke od termina moramo i sami da uvodimo shodno (ne)moći jezika našeg vremena i shodno nemoći nas samih u pojmovnom određivanju odgovarajućih istina postojanja. Polazimo u tom smislu od činjenice da bogoslovska reč, ukoliko želi biti delatna, mora biti prilagođena duhovnom uzrastu čitaoca.
S druge pak strane, naše skromno iskustvo po ovom pitanju nalaže nam da insistiramo na činjenici po kojoj prijemčivost za tajne bogoslovlja definitivno određuje i postignuće odgovarajućeg kvaliteta saznanja, odnosno, bogopoznanja. Bogoslovlje je svedočanstvo o odnosu Boga i čoveka (sveta), odnosu koji nije apstraktan ili uopšten, već je uslovljen i konkretan. Uslovljen je nepokolebivom Božijom rečju i, kako rekosmo, čoveka za način saznanja koji prevazilazi ona saznanja zasnovana na silogističkim moćima ljudskog uma. Odnos Boga i čoveka je i konkretan; on podrazumeva najpre čovekov molitveni oblik priznanja da Bog Jeste! Zbog toga istinsko bogoslovlje podrazumeva makar i najmanji oblik susreta sa Bogom, i iz takve perspektive bogoslovlje postaje vremenom sve veći i veći Dar Božiji koji najzad određuje i moć ali i definitivnu svrhu kako usmenog, tako i pismenog bogoslovskog izraza. Iz tog razloga bogoslovlje se ne uči kao znanje činjenica, već kao buđenje bogotražiteljske žudnje za bogočovečanskim susretom. Ne bismo pogrešili ukoliko bismo božanske reči sagledavali kao žive ali opet, tihe i tanane prizive kojima nas Sam Bog poput bludnih sinova postupno priziva iz ovoga palog načina života da najpre dođemo sebi, da potom udelovimo svoj povratak Bogu, i da se najzad vratimo Njemu, našem jedinom Uzroku postojanja (up. Lk. 15, 17-21).
Iz Predgovora autora
