| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 627 |
| Godina izdanja | 2012 |
Biosfera i noosfera
1.210,00 rsd
2 in stock
1.210,00 rsd
2 in stock
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 627 |
| Godina izdanja | 2012 |
Ova kratka knjiga bila je prvi značajniji hrišćanski odgovor na kritiku religioznih uverenja i vernika u knjizi Zabluda o Bogu (2006) Ričarda Dokinsa.
Moja prvobitna zamisao bila je da ovaj mali rad nazovem Ogledi o naučnom humanizmu. Ali reč ogledi danas ne zvuči naročito moderno, dok se reč humanizam poslednjih godina preterano upotrebljava, naročito u Sjedinjenim Državama, gde je njeno značenje dodatno prošireno u odnosu na ono koje ima u Engleskoj, da bih na kraju saznao kako je nedavno objavljena još jedna knjiga koja u svom naslovu sadrži sintagmu naučni humanizam.
U želji da našim čitaocima predstavimo širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci „Penguin Classics“, koje potpisuje prof. Džon Hili (John Healy). Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna. Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Ovo izdanje je namenjeno kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora.
Naslov knjige sugeriše da će se na narednim stranicama govoriti o matičnom toku fizike od njenog nastanka sve do renesanse, uključujući i nju, kao i o jednom sporednom rukavcu ove nauke kod našeg naroda. Namera je, međutim, da se prosledi istorija stare fizike u antici i srednjem veku, sa posebnim naglaskom na razvoju fizike u Vizantiji, a potom da se, bar u nacrtu, prikaže celovit razvoj fizike kod Srba, od prvih upoznavanja sa njom do šezdesetih godina prošlog veka.
„Nauka, politika i gnoza“ je pristupno predavanje održano 26.11.1958. na Univerzitetu u Minhenu , prvi je spis Erika Fegelina koji se objavljuje na srpskom jeziku.
