„Nauka, politika i gnoza“ je pristupno predavanje održano 26.11.1958. na Univerzitetu u Minhenu , prvi je spis Erika Fegelina koji se objavljuje na srpskom jeziku.
Tesle bio je indikativan, ali i mističan, tako da još uvek postoji mnoštvo zatamnjenih mesta na koja bi aktuelni Teslini biografi i savremena nauka tek trebalo da odgovore na pravi način.
Moja prvobitna zamisao bila je da ovaj mali rad nazovem Ogledi o naučnom humanizmu. Ali reč ogledi danas ne zvuči naročito moderno, dok se reč humanizam poslednjih godina preterano upotrebljava, naročito u Sjedinjenim Državama, gde je njeno značenje dodatno prošireno u odnosu na ono koje ima u Engleskoj, da bih na kraju saznao kako je nedavno objavljena još jedna knjiga koja u svom naslovu sadrži sintagmu naučni humanizam.
Da li nauka i religija imaju neke zajedničke atribute ili se radi o dvema sferama čovekovog iskustva koje nemaju zajednički presek? Da li se može govoriti o religijskom znanju i šta epistemologija kao takva može da kaže o tome?