880,00 rsd
1 in stock
Delo „Analiza prostora i vremena u delima likovnih umetnosti“ predstavlja (zajedno sa „Obrnutom perspektivom“ i „Ikonostasom“), suštinski rad za razumevanje filosofije umetnosti i, posebno, „estetike“ ikone sveštenika Pavla Florenskog, svestrano nadarenog ruskog bogoslova, filosofa, naučnika, teoretičara i istoričara umetnosti, pesnika i pronalazača.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 240 |
| Godina izdanja | 2017 |
Monografija nastala povodom obeležavanja istorijskog časa završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save, duhovnog simbola pravoslavlja i hrišćanstva, osvetljava jedan deo neizmerne duhovne, kulturne i istorijske vrednosti Hrama i značaja svetitelja kome je posvećen. Autentični spomenik u čast najpoštovanijeg srpskog svetitelja, stuba srpske državnosti i kulture, vekovima građen, sada stoji u svoj svojoj veličini dok se proslavlja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Monografija svedoči o podvigu srpskog naroda uznesenog prilikom izgradnje Hrama Svetog Save i otvara još šire horizonte za uvide u istoriju i arhitekturu Hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost Kripte, današnjicu i budućnost Hrama, kao i životopis i delo prvog arhiepiskopa srpskih zemalja.
Svako ko je u Skrjabinu video genijalnog kompozitora morao je a priori da pretpostavi koliko je on i dubok mislilac. Ipak, za njegovog života samo mali broj njemu najbližih ljudi bio je u izvesnoj meri upoznat sa njegovom filosofskom misli, a samo jednoj osobi, njegovoj drugoj ženi, bili su neposredno poznati njegovi filosofski tekstovi; ona ih je brižljivo skrivala od tuđih pogleda. Ideja da ih objavi pripada meni, i tek posle dugih kolebanja Tatjana Fjodorovna Šlecer-Skrjabina dala mi je svoj pristanak. Smatrao sam važnim da prikupim i iznesem u javnost zapise njegovog duhovnoumnog stvralaštva, ne samo zato što je, odvijajući se u grudima jednog te istog duha, ono nesumnjivo napajalo i usmeravalo i njegovo muzičko delo, te i u tom smislu može u izvesnoj meri da služi kao komentar tog stvaralaštva, već i zato što mi se činilo da je ono u najvećoj meri izvanredno samo po sebi, nezavisno od toga kakvu je ulogu imalo u odnosu na Skrjabinovu muziku.
