Pred kraj života Sfrances se zamonašio i sastavio ovo istorijsko-memoarsko delo u kome pripoveda o događajima kojima je bio svedok tokom poslednjih pet decenija postojanja Vizantije, kao i o padu Carigrada i onome što je potom usledilo. Sfrancesova „Hronika“ poseduje pripovedačku živost romana, budući da on piše jednostavno i razumljivo, a ujedno predstavlja jedan od glavnih istorijskih izvora za pomenuti period.