Istorijski roman o životu Flavija Klaudija Julijana, rimskog imperatora koji je vladao od 360. do 363. god. Pošto je stupio na presto, odrekao se hrišćanstva i pokušao da obnovi antičko mnogoboštvo, zbog čega je dobio nadimak Julijan Otpadnik.

Ruđin je visokoobrazovan i elokventan čovek plemićkog porekla, ali skromnih finansija, tako da u potpunosti zavisi od drugih. On je odličan govornik, a njegov entuzijazam je zarazan i unosi konfuziju u duše stanovnika provincije u kojoj se nastanio. Svojom rečitošću vrši jak uticaj, posebno na mlađe generacije, a devojke ga naprosto obožavaju. Međutim, njegovi protivnici će kasnije uvideti da on nije tako neobičan čovek kakvim se predstavljao.

Prolećne vode je jednim delom autobiografski roman na račun jedne od omiljenih tema Turgenjeva: nemogućnost čoveka da voli bez gubitka sopstvene nevinosti, a da ne postane rob opsesivne strasti. Ovo je roman o sudbini, prvoj ljubavi i prolaznosti života.

Novina je roman o začetku revolucije i buđenju naroda. U ovom delu Turgenjev je pokušao da uspostavi ravnotežu između duboke naklonosti prema svojoj zemlji i narodu, i rastuće zebnje kakva ih budućnost čeka. Samu srž romana čini priča o dvoje mladih ljudi, Nježdanovu i Marijani, koji su razapeti između ljubavi i politike.

Ovaj roman će vas lagano uvući u svet jednog od najtežih i najneodoljivijih poroka – kocke. Psihologiju kockara je do ovih tančina, do kojih je Dostojevski poznaje, mogao poznavati samo čovek koji je ovom poroku nekad i sam strasno bio predan. Roman je napisan u formi ispovesti jednog mladića, Alekseja Ivanoviča, čije obličje Dostojevski koristi kako bi pred nas izručio svu strahotu kockarskog poroka, sve neverovatne žrtve i sva odricanja koja je čovek spreman zarad njega da podnese.

Roman Hiljadu duša, koji se sada pruža čitalačkoj publici, jeste najbolje i najveće delo Pisemskog. Roman se pojavio 1858. godine i odmah je dostojno ocenjen ne samo od ruskih već i od stranih književnih kritičara.