Ovde se prvi put objavljuje integralni prevod knjige Ksenije Atanasijević Penseurs yougoslaves (1937). Dodati su i članci o pojedinim jugoslovenskim misliocima, izvorno objavljeni na srpskom jeziku i organizovani u odeljke „Filosofija“, „Prikazi“, „Mišljenje u književnosti“ i „Sećanja“. Uključeni su i prevodi dvaju članaka sa nemačkog jezika („Sadašnja filozofska strujanja u Jugoslaviji“ i „Hegel u Jugoslaviji“).

Svedočenja i tumačenja je zbirka autorizovanih tekstova usmenih izlaganja profesora Mihaila Đurić, koja je objavljena u Beogradu povodom 80. rođendana akademika Mihaila Đurića.

Zajedno sa zbornikom O srpskoj filosofiji (Plato, Beograd, 2003), koplementarna hrestomatija Istoriografija srpske filosofije do1941, donosi jedan mogući izbor iz najznačajnijih tekstova o našoj misli objavljenoj do početka Drugog svetskog rata.

Kandid je na kraju istoimenog Volterovog romana u dva navrata izjavio da „treba da obrađujemo svoj vrt“. Ovo se može ponoviti i za vrt srpske misli, ali ne tek stoga što, kako veli Turčin u Kandidu, „rad od nas odbija tri velika zla: dosadu, porok i bedu“, nego što je narečeni vrt deo naše tradicije pa njegovim negovanjem dajemo svoj prilog svetskoj misli i ujedno doprinosimo izgradnji našeg identiteta.

Srpska filosofija ne postoji u jačem smislu, kao svojevrsna nacionalna filosofija, nego samo u slabijem smislu, kao osobena recepcija filosofskih tokova razvijenijih naroda.

Radovi sakupljeni u ovoj knjizi nastajali su u proteklih desetak godina i organizovani su po uzoru na moju raniju knjigu Filosofska delta (Beograd, 2009). I ovde je, naime, reč o četiri savremena srpska filosofa, pri čemu se usredsređujemo na onaj segment njihove stvaralačke aktivnosti koji je znatnim delom vremenski situiran u razdoblje između dva svetska rata.