Izdvajamo
-
-
O još ponečem: Četiri eseja o preobilju
Sva četiri eseja o preobilju (a reč je o preobilju apofatičnog Ništa, Božije blagodati koja nam daruje sve, a ponajpre biće samo) sačinjena su iz dva dela: filosofsku raspravu prati teološki postskriptum ili coda, koja je pisana iz ugla hrišćanske vere, a ujedno je i poziv u tu veru.
-
Vera i kultura. Pogledi iz ruske perspektive
Korpus spisa ruskih autora o ovoj problematici je ogroman, a mi smo odlučili da ovom prilikom prezentujemo srpskoj publici samo reprezentativnije radove značajnijih bogoslova i filosofa koji su stvarali u dvadesetom stoleću. Nadamo se da ćemo ovom nevelikom zbirkom probuditi interesovanje kako teološke tako i šire javnosti za, uslovno rečeno, „rusku“ hrišćansku filosofiju kulture, a ujedno i podstaći ovdašnje bogoslove da i sami doprinesu izgradnji jedne ortodoksne teologije kulture. (Priređivač)
-
Misli (Izabrao i preveo episkop Hrizostom)
Novo izdanje prevoda Paskalovih Misli koji je sačinio i odmah po okončanju Drugog svetskog rata objavio jedan od najuglednijih arhijereja Srpske Crkve, episkop braničevski Hrizostom (Vojinović).
-
Između Istoka i Zapada
Četiri različita diskursa u četiri teksta se dopunjavaju. Isprobavanjem različitih misaonih i književnih oblika, formalnom ekstravagancijom (dijalog relativizuje manifest, „apologija“ daje smisao fragmentu, a fragment drobi apologiju, pismo postavlja celinu u lični okvir koji jedini može da osmisli reč kao obraćanje nekome), želeo sam da pratim drukčiji ritam i melodiju duhovne ekstatike prema kojoj je „naučno“ razmatranje uvek nasilno. Smirenje misli – koje tako lepo izražava jedna jedina grčka reč ταπεινοφροσύνη – čini dijaloga o usponu, ne želi da bude u suprotnosti sa samosvešću manifestativnog govora, jer je ovaj kao „očitovanje“ – manifestatio – sopstva u njegovoj rizikovanoj transparentnosti, upravo nepoverenje prema „svome“ i osluškivanje Tradicije.
880,00 rsd -
Biblijska religija i potraga za krajnjom stvarnošću
Paul Tilih je jedan od najznačajnijih hrišćanskih teologa našeg vremena. A Biblijska religija i potraga za krajnjom stvarnošću je jedna od njegovih najznačajnijih studija.
-
Uvod u filozofiju religije
U pokušaju razumevanja fenomena religije mogući su različiti teorijski pristupi. Dok posebne nauke posmatraju religiju iz određene ontičke perspektive, a teologija se usredserđuje uglavnom na svete spise i duhovnu praksu vlastite religije, moglo bi se reći da je zadatak filozofije religije, ma kako to pretenciozno zvučalo, da shvati suštinu religije.
-
-
-
Bog u potrazi za čovekom
Ako je poredak sveta mudar poredak, u njemu ponekad mora biti trenutaka u kojima je sa stanovišta zemaljskog razuma jedino ludilo ljubavi razumno. Ti trenuci ne mogu biti drugi nego oni u kojima je, kao ovo danas, čovečanstvo poludelo, zato što mu nedostaje ljubavi. (Simona Vejl)
-
Dela ljubavi
Jedan od najvažnijih i poslednjih Kirkegorovih radova, prvi put na srpskom jeziku, predstavlja duboko ispitivanje ljudskog srca u kojem „otac egzistencijalizma“ uvodi čitaoca u najskrovitije tajne ljubavi.
-
-
-
-
-
-
-
-
-