Izdvajamo
-
-
Svečanosti na platou (Obredi poetičkog života)
Iako usamljenik po pozivu, subjekt, nosilac, korisnik poetičnog života voli svečanosti po danu i u snovima kada najdublje spava. One se priviđaju u tamnoj dubini noći po šumskim proplancima ili iskrsavaju po alejama parkova, davno napuštenih ili udaljenih nekim nesmotrenim putnim poduhvatom. Svečanost sačinjavaju ponekad i same dvorane, pune pozlate, oslikanih medaljona i vizija zadržanih na tavanicama da ne odlutaju na nebo. Svečanosti počinju tako što neka svetlost ocrta prostor na kojem se sa raznih strana okupljaju ljudi poznati i nepoznati, od kojih dok trepneš može da postane nešto neočekivano, kao da smo nasumice otvorili stranicu Ovidijevih Metamorfoza.
Miodrag Pavlović
1.100,00 rsd -
Poetika žrtvenog obreda
Obilјe asocijacija nudi knjiga Poetika žrtvenog obreda, koja mi se predstavlјa kao spektar boja dobijen prelamanjem sunčevog zraka kroz belousijanu i gustogasovitu prizmu intelektualnog, intuitivnog, osećajnog i perceptivnog bogatstva pesnika i esejiste Miodraga Pavlovića. (Akademik Vladeta Jerotić)
1.100,00 rsd -
-
-
-
Značaj primitivne magije
Nakon prosvetiteljskog zaokreta, čije temeljne tendencije se svode na zadobijanje racionalne autonomije pojedinca, što podrazumeva otvoren sukob sa svakim vidom afirmativnog pomena magije, i velikih sistema nemačkog idealizma koji su, doduše, dali izvesno dostojanstvo magiji, ali samo u kontekstu rudimentarnog oblika kojem je neminovno predstojala transformacija u više oblike ljudske svesti – magija je u drugoj polovini devetnaestog veka iznenada, zajedno sa srodnim temama i problemima, zadobila izvanredno važan status naučnog predmeta, ali ne takvog, koji se može adekvatno uklopiti u postupke i metode neke od tada aktivnih duhovnih nauka, nego takvog, koji iziskuje fundiranje novovrsne naučne discipline.
-
Zločin i običaji u primitivnom društvu
Antropologija je i dalje za većinu laika i za mnoge stručnjake uglavnom predmet knjiškog interesovanja. Svet divljaka je i dalje sinonim za apsurdno, okrutno, za ekscentrične običaje sa čudnim sujeverjima i odbojnim navikama. Zbog seksualne slobode, ubijanja dece, lova na ljude, kuvade, kanibalizma itd. antropologija je za mnoge ljude postala privlačan materijal za čitanje, a za druge pre predmet radoznalosti nego predmet ozbiljnog naučnog istraživanja.
-
Ogledi o okultizmu
Ogledi o okultizmu Žolta Lazara, sve agilnijeg sociologa kulture s Univerziteta u Novom Sadu, nisu prvotni i jedini u domaćim društveno-humanističkim disciplinama, nego su novina po analizi odnosa animizma, magije, mita, okultizma i religije, nivou zahvata, obrađenim teoretičarima, dosegnutoj sintezi i čistom, čitljivom stilu. Dopuna su onoga što je našoj akademskoj zajednici poznato o okultizmu, prvenstveno, preko prevedenih studija Mirčea Elijadea, manje znano o Fransisu Bejkonu i kraju renesansnog okultizma ili o „rozenkrojcerskoj epizodi“ Rene Dekarta, a sva je prilika da njihov značaj raste zahvaljujući skrupuloznom i kritičkom izučavanju supersticija u Srbiji. Rasprava, u kojoj pisac demonstrira široku obaveštenost i visoku temeljitost, trebalo bi da se nađe na astalu raznovrsnih čitača i stručnjaka: filozofa i sociologa, antropologa i etnologa, kulturologa i psihologa, i naposletku bogoslova – prevashodno pravoslavnih. Podrazumeva se da će studentima biti neophodna.
-
Mikrobi, puške i čelik
Džered Dajmond je jedan od najznačajnijih naučnika Amerike. Osim što je počasni profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kaliforniji, jednako je slavan i zbog svog ogromnog doprinosa ekologiji i evolucionoj biologiji, kao i zbog svojih istraživanja u zabačenim delovima Nove Gvineje. Ovo je sjajno napisano, strasno, munjevito putovanje kroz 13.000 godina istorije na svim kontinentima – kratka istorija svega o svakome… Pružajući napokon ubedljivo objašnjenje za razlike u razvitku ljudskih društava na raznim kontinentima, knjiga ruši temelje rasističkih teorija o istoriji… Kada budete pročitali prve dve strane nećete moći da se odvojite od ove knjige. Za ovu knjigu Džered Dajmond je dobio Pulicerovu nagradu za dela iz oblasti nauke.
-
Istorija prirode
U želji da našim čitaocima predstavimo širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci „Penguin Classics“, koje potpisuje prof. Džon Hili (John Healy). Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna. Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Ovo izdanje je namenjeno kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora.
-
Izražavanje emocija kod čoveka i životinja
Čarls Darvin je bio sjajan, pažljiv i pronicljiv posmatrač koji ume da uoči pojedinosti izraza koje su drugima izmicale, a imao je i izvanredan dar da rečima opiše teško uhvatljive gestove i mimiku lica. On se, međutim, nije zadovoljavao samo valjanim opisom spoljašnjeg izraza emocija, nego ga je iznad svega zanimalo objašnjenje porekla i smisla ovih telesnih izraza, kao i uloga emocija.
-
Između fetiša i polumeseca
Кada se u domaćoj javnosti govori o islamu, bilo u kontekstu savremenih dešavanja ili pak u istorijskoj perspektivi, retko se spominju islamske zemlje Podsaharske Afrike. Imajući u vidu važnost razumevanja islamskh zemalja i zatvaranja vrata stereotipima kojima smo svakodnevno izloženi, knjiga Marka Piševa: Između fetiša i polumeseca: istorijsko-antropološki pristup islamu u Podsaharskoj Africi, predstavlja bitan temelj za promišljanje ove teme.
-
-
-
-
Nesavršen vrt
Moderni čovek je, još pre dva veka, osvojio slobodu: da bira sebi norme i da upoznaje svet ne brinući šta su o tome rekli stari. Ali, zar neće morati da plati cenu za tu slobodu? A ako želi da je sačuva, hoće li morati da se odrekne opštih vrednosti, života u društvu, koherentnog i odgovornog ja? Šta, dakle, činiti?