Moja prvobitna zamisao bila je da ovaj mali rad nazovem Ogledi o naučnom humanizmu. Ali reč ogledi danas ne zvuči naročito moderno, dok se reč humanizam poslednjih godina preterano upotrebljava, naročito u Sjedinjenim Državama, gde je njeno značenje dodatno prošireno u odnosu na ono koje ima u Engleskoj, da bih na kraju saznao kako je nedavno objavljena još jedna knjiga koja u svom naslovu sadrži sintagmu naučni humanizam.
-
Značaj primitivne magije
Nakon prosvetiteljskog zaokreta, čije temeljne tendencije se svode na zadobijanje racionalne autonomije pojedinca, što podrazumeva otvoren sukob sa svakim vidom afirmativnog pomena magije, i velikih sistema nemačkog idealizma koji su, doduše, dali izvesno dostojanstvo magiji, ali samo u kontekstu rudimentarnog oblika kojem je neminovno predstojala transformacija u više oblike ljudske svesti – magija je u drugoj polovini devetnaestog veka iznenada, zajedno sa srodnim temama i problemima, zadobila izvanredno važan status naučnog predmeta, ali ne takvog, koji se može adekvatno uklopiti u postupke i metode neke od tada aktivnih duhovnih nauka, nego takvog, koji iziskuje fundiranje novovrsne naučne discipline.
-
Zločin i običaji u primitivnom društvu
Antropologija je i dalje za većinu laika i za mnoge stručnjake uglavnom predmet knjiškog interesovanja. Svet divljaka je i dalje sinonim za apsurdno, okrutno, za ekscentrične običaje sa čudnim sujeverjima i odbojnim navikama. Zbog seksualne slobode, ubijanja dece, lova na ljude, kuvade, kanibalizma itd. antropologija je za mnoge ljude postala privlačan materijal za čitanje, a za druge pre predmet radoznalosti nego predmet ozbiljnog naučnog istraživanja.
-
Vlast
Na koji način Veber argumentuje i ilustruje navedene oblike vlasti i moći čitaoci će moći podrobnije da se obaveste u novomsrpskom izdanju njegovih za života neobjavljenih rukupisa koji su svojevremeno štampani pod ne baš intrigantnim nazivom Privreda i društvo. Valja imati u vidu da je reč o nedovršenim rukopisima, tako da brojna ponavljanja istih ili sličnih teza, smeštena u već različite pojmovne kontekste, u pojedinim trenucima predstavljaju teško premostivu prepreku za savremenog čitaoca sviklog na sažeta izlaganja i gotove zaključke.
-
Vizantijski svet i Srpska crkva u 13. i 14. veku
Istraživanje dr Dragoljuba Marjanovića, posvećeno procesima dobijanja i utvrđivanja autokefalije srpske pravoslavne crkve predstavlja originalan doprinos proučavanju ovog naučnog problema, ali i mnoštva njemu srodnih tema. U celini možemo da zaključimo da je knjiga dr Dragoljuba Marjanovića novo i originalno istraživanje, što predstavlja nesumnjivo izuzetno dostignuće u jednoj tematici koja je u nauci dobro poznata.
-
U potrazi za svetinjom
Ovo je prva knjiga koja otkriva raznolikost i zanačaj adventističkog iskustva. Ona analizira adventističko teološko nasleđe, razvoj i socijalne institucije. Za razliku od mormona i Jehovinih svedoka, adventisti nikad nisu stekli notornost otvorenim suprotstavljanjem državi, ali nisu ni deo glavnog toka protestantizma koji održava nacionalni religiozni identitet.
-
-
-
Ogledi o okultizmu
Ogledi o okultizmu Žolta Lazara, sve agilnijeg sociologa kulture s Univerziteta u Novom Sadu, nisu prvotni i jedini u domaćim društveno-humanističkim disciplinama, nego su novina po analizi odnosa animizma, magije, mita, okultizma i religije, nivou zahvata, obrađenim teoretičarima, dosegnutoj sintezi i čistom, čitljivom stilu. Dopuna su onoga što je našoj akademskoj zajednici poznato o okultizmu, prvenstveno, preko prevedenih studija Mirčea Elijadea, manje znano o Fransisu Bejkonu i kraju renesansnog okultizma ili o „rozenkrojcerskoj epizodi“ Rene Dekarta, a sva je prilika da njihov značaj raste zahvaljujući skrupuloznom i kritičkom izučavanju supersticija u Srbiji. Rasprava, u kojoj pisac demonstrira široku obaveštenost i visoku temeljitost, trebalo bi da se nađe na astalu raznovrsnih čitača i stručnjaka: filozofa i sociologa, antropologa i etnologa, kulturologa i psihologa, i naposletku bogoslova – prevashodno pravoslavnih. Podrazumeva se da će studentima biti neophodna.
-
-
Mediteran i drugi svetovi
Pitanja vizuelne kulture XI–XIII vek predstavlja izvrsni moderni odgovor na pogubno a sve prisutnije usitnjavanje istorijske perspektive savremene humanistike, pokazujući dijahronu povezanost kulturnih tradicija i identiteskih markera duboko utemeljenih u burnu istoriju Mediterana sve do savremenih dana. Prateći puteve kulturnih uticaja i ideja od Svete zemlje preko Sicilije i manastira Klinija do Balkana, Jelena Erdeljan rasvetljava umrežene procese primanja, prihvatanja i preobražaja zajedničkih kulturnih modela, odnosa između recepcije i absorbcije uticaja i ideja i njihovog prilagođavanja stvarnosti, istorijskom kontekstu momenta, u sredinama suštinski obeleženim inter-kulturalnošću, od Svete Zemlje preko Sicilije do Balkana, koja svaka za sebe predstavljaju inspirativne mikrokosmose pomešanosti raznovrsnih uticaja i njihovog oblikovanja u jedinstveni mnogoznačni kulturni sadržaj.
-
Kada je naš svet postao hrišćanski (Knjiga o Konstantinu)
Jedan od presudnih događaja u zapadnoj, pa čak i u svetskoj istoriji, odigrao se 312. godine u ogromnom Rimskom carstvu. Taj IV vek naše ere loše je počeo za hrišćansku Crkvu: od 303. do 311. godine pretrpela je jedan od dva najgora progona u svojoj istoriji, progon u kojem je bilo na hiljade mrtvih. Godine 311, jedan od tetrarha koji su delili vlast u Carstvu odlučio je da na to stavi tačku, jetko priznajući u svom zakonu o toleranciji da progon ne služi ničemu, pošto se brojni hrišćani koji su se odrekli svoje vere kako bi sačuvali goli život nisu zbog toga vratili paganstvu. Tako da je (u to je doba tako nešto zabrinjavalo poglavara) bilo rupa u religijskom tkivu društva.
-
-
-
Država
Ponovno objavljivanje na srpskom jeziku, sada kao samostalne knjižice, Vinkelmanove hrestomatije Veberovih tekstova pod naslovom „Racionalna ustanova države i moderne političke partije i parlamenti (Sociologija države)“ značajno je iz dva razloga. Prvi leži u tome što se time konačno razbija ona celina Privrede i društva koja je na ovim prostorima – prvenstveno iz prevoda četvrtog izdanja na srpski jezik iz 1976. – važila kao neupitna. Deo koji je najmanje spadao u Privredu i društvo konačno je izvučen iz tog konteksta, postao je (kako mu i dolikuje) samostalna celina i od sada može biti tretiran onako kako njegova priroda nalaže: kao jedan pogled na Veberove političke stavove. Pred domaćim izdavačima sada stoji krupan zadatak da nastave sa daljom dekompozicijom onoga što je do sada važilo kao spis Privreda i društvo i da domaćoj čitalačkoj publici približe ovaj spis – ili barem njegove najvažnije delove – onako kako je on odnedavno ugledao svetlo dana u Veberovim Sabranim delima. (Prof. dr Aleksandar Molnar)
-
-
Desekularizacija sveta
Čitava dva veka teoretičari „sekularizacije“ govore o tome da u savremenom svetu neizbežno dolazi do slabljenja religije. No, veći deo sveta je danas u istoj meri religiozan u kojoj je bio i ranije. Ovo izdanje predstavlja izazov za verovanje da je savremeni svet povišeno sekularan, ukazujući na to da, i pored toga što modernizacija uslovljava sekularizaciju, ona takođe pokreće takve reakcije koje često jačaju religiju. Nekoliko stručnih društvenih analitičara istražuje nekoliko geopolitičkih regiona i nekoliko religija – katoličko i protestantsko hrišćanstvo, judaizam, budizam, islam i istražuje preporod religije u okviru svetskih dešavanja.