-
Oziris (Smrt i ponovni život)
Bojana Mojsov oslikava kult Ozirisa i njegov razvoj tokom 3.000 godina egipatske istorije. Vodi nas kroz brojne zapise o Ozirisu iz trećeg milenijuma pre Hrista, sve do rimskog osvajanja Egipta, pokazujući nam da je kult Ozirisa bio najpopularniji i najtrajniji od drevnih religija. Prikazuje nam na koji način kult vodi direktne korene za mnoge ideje, osobine i običaje u hršćanstvu, uključujući i koncept Svete Trojice, krštenja u svetoj reci i zavet pričešća. Otkriva uticaj kulta na druge zapadne mistične tradicije i grupe, kao što su alhemičari, Rozenkrojceri i masoni.
-
O umetnosti
Dr Zoja Bojić načinila je izbor teksta Plinija Starijeg u skladu sa interesima i potrebama istorije umetnosti starog veka, istorije primenjenih umetnosti i istorije umetničkih teorija, dakle užih oblasti njene struke istorije umetnosti. Time je ustalom obezbedila najkompetentniji mogući pristup prevođenju, a načinom koji je izabrala, povezala a zatim i poređala odabrane Plinijeve delove je prevazišla zadatke pukog prevođenja i priređivanja i ostvarila originalnu interpretaciju Plinijevog naučnog sistema u onim delovima u kojima se on bavi pitanjima umetnosti. Poseban sloj knjige predstavlja pedesetak reprodukcija, kojima autorka ilustruje Plinijev tekst, ali ujedno pokazuje i Plinijevu tradiciju u evropskoj kulturi srednjeg i novog veka.
-
O slikarstvu
Zoja Bojić čitaocu otkriva ovaj istorijski bogat i ključni tekst evropske antike. Svojim značajnim i naučnim prevodom i naučnim aparatom dr Bojić istražuje ovaj tekst prvenstveno u okviru istorije umetnosti- posmatrajući ekfrazu van uobičajenog okvira literarnog konteksta, ona je ispituje u kontekstu istorije umetnosti, teorije umetnosti i muzeologije.
-
O putu kojim se filozofija Fihtea, Šelinga i Hegela razvijala iz Kantovog spekulativnog istraživanja
Pošto je u Kragujevcu učio filozofne i Pravoslovne nauke pri Srbskom liceju, Dimitrije Matić je avgusta 1845. odlukom Pravitelstva Srbskog upućen kao pitomac u Germaniju. O svom boravku u Nemačkoj on veli:Pri berlinskom i hajdelberškom sveučilištu produžio sam filosofne i pravoslovne nauke i iz prvih sam i doktorat dobio. Već naredne godine, počev od 1. avgusta Dimitrije Matić je postao redovni član Društva srbske slovesnosti, da bi nekoliko meseci od 22.maja 1859. do 29. marta 1860, bio i njegov predsednik. Iako se znalo za Matićev doktorat u Nemačkoj, tek je profesoru Slobodanu Žunjiću pošlo da otkrije rukopis Matićeve doktorske disertacije.
-
O pravnom položaju Srpske Crkve u prošlosti
Objavljivanjem studije pokojnog profesora Mirka Mirkovića O pravnom položaju Srpske Crkve u našoj prošlosti stručna javnost je dobila značajno delo koje će doprineti boljem upznavanju naše prošlosti, a vezi sa jednim pitanjem o kojem se malo pisalo u našoj istoriografiji.
-
Nauka, politika i gnoza
„Nauka, politika i gnoza“ je pristupno predavanje održano 26.11.1958. na Univerzitetu u Minhenu , prvi je spis Erika Fegelina koji se objavljuje na srpskom jeziku.
-
Nasleđe antičke filozofije
Nijednog trenutka se ne kolebam da prihvatim tvrdnju o neposrednoj povezanosti evropskih svetovnih znanosti i grčkog duha. Štaviše, naš dug prema Grčkoj bi se mirne duše mogao proširiti i na ono što je Hegel označio kao isključivi dar Istoka. Ne smemo, naime, zaboraviti da je hrišćansko učenje Evropi preneto na grčkom jeziku Novog zaveta i da je dalje razvijeno u okvirima hrišćanske teologije, koja se ne može zamisliti bez pojmovnog aparata antičke grčke filozofije. Posmatramo li stvari istorijski, a drugačije jedva da možemo smisleno govoriti o poreklu svega, ova pitanja se slivaju u jedno: „Zašto su Grci između VI i III veka stare ere počeli da upražnjavaju jednu duhovnu aktivnost, koja se temeljila na istraživanju i dokazivanju, dok su se druge civilizacije u to prelomno vreme okrenule novim velikim religijama? Ili još kraće: „Zašto i kako su ljudi uopšte počeli da filozofiraju?“
-
Nad prepiskom Martina Hajdegera [I-II]
Kada se sve uzme u obzir: Hajdegerova veličina i položaj u savremenoj filozofiji, rang i značaj njegovih partnera u prepisci, dužina njenog trajanja, najzad (ali ne i najmanje važno) krupna, prelomna, dalekosežna, jezovita i krvava zbivanja u povesnici dvadesetog veka, po radikalnom zlu, njegovim oblicima i razmerama ne uporediva s bilo kojim drugim razdobljem ljudske istorije, onda se Hajdegerova prepiska pokazuje kao važna, nezaobilazna i sasvim upečatljiva sastavnica duhovne fizionomije dvadesetog stoleća. Alfred Denker, koji je nedavno pokrenuo uniformno izdavanje celokupne Hajdegerove prepiske, s pravom je rekao, obrazlažući taj tek započeti poduhvat dugog trajanja, da bi duhovna istorija dvadesetog veka bez Hajdegera bila suštinski drukčija.
-
Mikrobi, puške i čelik
Džered Dajmond je jedan od najznačajnijih naučnika Amerike. Osim što je počasni profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kaliforniji, jednako je slavan i zbog svog ogromnog doprinosa ekologiji i evolucionoj biologiji, kao i zbog svojih istraživanja u zabačenim delovima Nove Gvineje. Ovo je sjajno napisano, strasno, munjevito putovanje kroz 13.000 godina istorije na svim kontinentima – kratka istorija svega o svakome… Pružajući napokon ubedljivo objašnjenje za razlike u razvitku ljudskih društava na raznim kontinentima, knjiga ruši temelje rasističkih teorija o istoriji… Kada budete pročitali prve dve strane nećete moći da se odvojite od ove knjige. Za ovu knjigu Džered Dajmond je dobio Pulicerovu nagradu za dela iz oblasti nauke.
-
Likovne tradicije evropske antike
Likovne tradicije evropske antike vidljive su u gotovo svim aspektima umetničkog stvaralaštva, kroz istoriju i danas. Ova knjiga ima nameru da pokaže putovanje tih tradicija kroz likovne umetnosti i želi da uputi čitaoca da ih prepozna u sopstvenom iskustvu. Likovne tradicije evropske antike uključuju ne samo sačuvana umetnička dela, bilo u originalu bilo u kopiji, davnog i slavnog perioda evropske istorije, već i književna dela o likovnim umetnostima koja su za sobom ostavili antički istoriografi umetnosti.
-
Kritika praktičkog uma
Kritika praktičkog uma je najvažnija od tri Kritike Immanuela Kanta, koja je, zapravo, nastavak prve Kritike. Sam pojam kritika za Kanta znači – granica, mogućnost. Dakle, on ovde ne kritikuje praktički um u pravom smislu te reči, nego nam iznosi svoju teoriju o tome gde su njegove granice, šta on jeste i šta može. Za razliku od prve knjige koja govori šta možemo znati, ovaj nastavak odgovara na pitanje šta trebamo činiti, jer ljudi su delatna bića.
-
-
-
Istoriografija srpske filosofije do 1941.
Zajedno sa zbornikom O srpskoj filosofiji (Plato, Beograd, 2003), koplementarna hrestomatija Istoriografija srpske filosofije do1941, donosi jedan mogući izbor iz najznačajnijih tekstova o našoj misli objavljenoj do početka Drugog svetskog rata.
-
Istorija prirode
U želji da našim čitaocima predstavimo širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci „Penguin Classics“, koje potpisuje prof. Džon Hili (John Healy). Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna. Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Ovo izdanje je namenjeno kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora.
-
Islam, relativizam i nauka
Sledeći dobru tradiciju snažnog argumentovanja i pronicljivih zaključaka kakve smo videli u knjizi „Između fetiša i polumeseca“, Marko Pišev knjigom „Islam, relativizam i nauka“ ponovo obogaćuje i proširuje polje znanja antropologa, sociologa, orijentalista. Кnjiga predstavlja kritički osvrt na Gelnerovu kritiku postmodernizma, sa akcentom na shvatanju postmodernizma kao relativizama. Autor prvo detaljno objašnjava pojam relativizma u nauci, da bi potom prešao na Gelnerovu analizu muslimanskog društva i viđenje postmodernizma, koje naposletku kritikuje.
-
-
Izražavanje emocija kod čoveka i životinja
Čarls Darvin je bio sjajan, pažljiv i pronicljiv posmatrač koji ume da uoči pojedinosti izraza koje su drugima izmicale, a imao je i izvanredan dar da rečima opiše teško uhvatljive gestove i mimiku lica. On se, međutim, nije zadovoljavao samo valjanim opisom spoljašnjeg izraza emocija, nego ga je iznad svega zanimalo objašnjenje porekla i smisla ovih telesnih izraza, kao i uloga emocija.