Lepljivi listići predstavljaju kolekciju mikroeseja − filozofskih ali i intimnih zapisa o životu, jeziku, ljubavi, Bogu i ljudima koje je Epštejn prikupljao tokom proteklih 30 godina. Na pola puta između eseja i aforizama, listići se mogu shvatiti kao kratke beleške, ali i kao prolećno lišće, zametak misli, još uvek lepljiv od smole, kako sugeriše autor.