Kritika praktičkog uma je najvažnija od tri Kritike Immanuela Kanta, koja je, zapravo, nastavak prve Kritike. Sam pojam kritika za Kanta znači – granica, mogućnost. Dakle, on ovde ne kritikuje praktički um u pravom smislu te reči, nego nam iznosi svoju teoriju o tome gde su njegove granice, šta on jeste i šta može. Za razliku od prve knjige koja govori šta možemo znati, ovaj nastavak odgovara na pitanje šta trebamo činiti, jer ljudi su delatna bića.

Ovo delo, neveliko po obimu, predstavlja neku vrstu okosnice Kantovog učenja.