Kada se neko osvrće jedino na neprijatelje i njima je obuzet, već je dodirnuo granice sistema ili se poistovetio sa njim. Zdravo postojanje se ne posvećuje potpuno neprijateljima, već radi na sebi. Hristos se osvrće na fariseje, na carinike, udara po licemerju, no retko se osvrće na neprijatelje. On sedi sa neprijateljima sistema, zato se i sistem ozveruje protiv njega. Ako se danas neko ne slaže sa Crkvom povodom u vezi određene teme sa Crkvom, to uopšte ne znači da je on njen neprijatelj. Sistem se stavlja uvek nasuprot različitosti drugog, želi da uništi različitost, da iščezne „ti“, i da ostane samo „ja“. [David Ninov]