Neko je jednom rekao da svi ljudi stalno nešto osećaju, a razmišljaju tek povremeno. Drugim rečima, naš unutrašnji život se sastoji uglavnom od emocija. I što je više onih negativnih, to smo manje srećni. Veoma je rasprostranjena zabluda da su sve emocije prirodne i da se sa njima ništa ne može učiniti. Upravo u toj zabludi se krije tajna nesreće mnogih ljudi.
Šta je to pravoslavna psihologija i ko je pravoslavni psiholog? U knjigama, koje su do sada štampane pod oznakom pravoslavna psihologija, psiholozi pravoslavne orijentacije pokušavaju da ustanove vezu između crkvenih pojmova o duhovnom životu u odnosu na stav psihologije. Pravoslavni psiholog je naprosto psiholog pravoslavnog veroispovedanja, koji u različitoj meri koristi duhovno bogatstvo pravoslavlja radi korekcije čovekovog pogleda na svet.
Bolest nas ne snalazi, a još manje pada iz vedra neba ili iz punog zdravlja. Bolest se javlja kao posledica nesklada, neravnoteže našega tela, duše i duha. Kako i zašto se bolest javlja, šta mi činimo, a šta ne činimo, šta pogrešno činimo i šta još možemo da učinimo za nas, za pronalaženje ravnoteže, koja je samo nama svojstvena, želela sam čitaocu da približim ovom knjigom.
Ne znam da li patite od depresije. Ali znam da ste, čak ako i ne patite, i vi i ja i svi drugi izloženi opasnosti da obolite od ove ozbiljne bolesti duše i tela.
Knjiga nije namenjena samo alkoholičarima, narkomanima i njihovim rođacima zato što su primeri primenljivi u svakodnevnom životu – u odnosima između supruga, roditelja i dece, prijatelja… Svi smo mi pomalo sazavisni i treba da naučimo da budemo hrabri da volimo i sebe i druge kada je to najteže. Da pustimo druge da osete posledice svog ponašanja, a da sačuvamo ljubav prema njima. Takođe nam fali vere u Boga, da se prepustimo njegovoj volji i da imamo poverenja u njega. – Ivana Munđa, profesor ruskog jezika (prevodilac)