Filozofija kao način življenja

Filozofija je jedna od ne tako mnogo delatnosti koja ne može biti, naprosto, posao: filozofiramo od 9 do 5, a onda radimo nešto drugo. Fiozofija je neprekidno suočavanja sa samim sobom. Utoliko je uslov filozofije da filozof u svakom svom gestu dovodi sebe u pitanje. Ako ulog fiozofiranja nije život samog filozofa, onda to nije filozofiranje. Filozofija je uvek i način življenja.
Najveći deo svog dugog života i plodnog bavljenja filozofijom posvetio je Pjer Ado, veliki znalac antičke filozofije, upravo tome da pokaže kako filozofija, da bi bila dostojna toga imena, nikada i ni na koji način ne sme biti odvojena od života. Najveći filozofi, uostalom, svedoče upravo o tome: nema filozofije koja ne zaseca duboko u tkivo života.
Dugi razgovor koji su sa Pjerom Adoom vodili Žani Karlije i Arnold I. Dejvidson, kroz životnu priču samoga Adoa, od detinjstva i stasavanja pod crkvenom paskom, preko mladih dana i susreta sa filozofijom, do profesorske karijere i druženja sa nekim od najvećih filozofa dvadesetoga veka, pokazuje šta znači upravo to – filozofija kao jedna divna, neprestana, složena duhovna vežba.