Nesaglasnost

Knjigu Nesaglasnost Žak Ransijer objavljuje 1995. godine, označavajući, na izvestan način, kraj habermasovske paradigme politike kao potrage za konsenzusom. Utoliko se izraz „politike nesloge“ pojavljuje kao svojevrsni oksimoron koji u sebi spaja dva naizgled nespojiva pojma: ako je politika uvek rad na principu okupljanja i organizacije ljudske zajednice, upravo bi saglasnost (sloga, konsenzus), a ne nesaglasnost, bila prateći element ovako shvaćenog pojma politike. Nesaglasnost bi, dakle, bila sila suprotstavljena onom političkom. Ransijer, međutim, nastoji da pokaže kako je politiku moguće razumeti i iz perspektive koja ne pretpostavlja saglasnost kao veličinu, niti pretpostavlja nekakav princip, nekakvo počelo (arhe) koje bi prethodilo samoj političkoj borbi, što znači da se u osnovi politike nalazi neprestana borba sila, večita igra suprotstavljenih moći.