Autor tekstova koji su u ovom zborniku po prvi put sabrani na jednom mestu je jedan od produktivnijih pravoslavnih bogoslova današnjice, prevodilac sa nekoliko klasičnih i savremenih jezika, plodni kompozitor klasične muzike i zasigurno najistaknutiji, da tako kažemo, „crkveni diplomata“ u pravoslavnom svetu. Jasno je da je reč o mitropolitu volokolamskom dr Ilarionu Alfejevu (1966). Njega ne treba posebno predstavljati srpskom čitaocu jer su mu brojni tekstovi već prevođeni na naš jezik, a i sam često boravi u kanonskim posetama eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve. Ono što treba reći je da mitropolit Ilarion vodi Odeljenje za spoljne veze Moskovske Patrijaršije, te po prirodi tog posla vrlo aktivno učestvuje u evrpopskom i svetskom političkom i uopšte javnom životu, ali ne samo kao predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve, nego i „glas pravoslavnih hrišćana“ koji se inače veoma retko čuje u međunarodnim institucijama najvišeg ranga. On sa te pozicije jasno uočava potrebu da se i hrišćanski bogoslovi uključe u rešavanju nekih aktuelnih globalnih problema, tj. da i oni kritički reaguju na izvesne pojave u svetskom društvu i jasno izreknu svoj stav.
Radovi sabrani u ovoj knjizi samo su deo angažovanih tekstova mitropolita Ilariona, koji su posvećeni važnim pitanjima koje savremeno doba postavlja, a na koja i Crkva mora da ponudi odgovore. Pored toga što savremena realnost zahteva od Crkve da po određenim pitanjima kritički deluje, takođe ona je i primorava da se u određenoj meri i sama menja. Mitropolit Ilarion i to ima u vidu, te se često oglašava i kada je neophodno menjati neke aspekte aktuelnog crkvenog života.
Zbornik Pravoslavlje i savremenost je podeljen u tri poglavlja. U prvom, koje je naslovljeno „Pravoslavlje u 21. veku“, uvršteni su članci koji se bave problemom svedočenja hrišćanske „blage vesti“ u savremenom dobu, tj. misijom Crkve u 21. stoleću, kao i bogoslovskim obrazovanjem danas, i još jednim veoma važnim problemom, a to je odnos svetootačke baštine i savremenosti. Drugi deo zbornika, pod nazivom „Hrišćanstvo i sekularni humanizam“, sadrži četiri teksta, od kojih se prvi u načelu bavi odnosom hrišćanstva i militantnog sekularizma; drugi, problemom dostojanstva i slobode ličnosti u raspravi između hrišćanstva i sekularizma; treći, pitanjem odnosa tradicionalnih i liberalnih vrednosti opet u dijalogu (bolje reći polemici) hrišćanstva i sekularizma; dok je četvrti posvećen već duže vremena aktuelnim pitanjem eutanazije, koje je postavljeno u istom kontekstu kao i teme u prethodnim člancima. Poslednji deo knjige, koji nosi naslov „Pravoslavlje u ujedinjenoj Evropi“, posvećen je odnosu Pravoslavne Crkve i evropskih integracija, odnosno mogućem statusu Crkve u ujedinjenoj Evropi.
Autor je tekstove, koji su ovde skupa publikovani, pisao u različitim prilikama, te oni nisu istog žanra, a teme kojima su tekstovi posvećeni se u određenoj meri preklapaju, stoga ponekada dolazi do ponavljanja rečenog. Uprkos ponavljanju nekih delova, odlučili smo da uvrstimo i te tekstove jer je ono što je pored toga rečeno od naročite važnosti, te je šteta daleko manja od koristi koju donosi publikovanje tih radova u jednoj knjizi.
Na kraju, izražavamo najtopliju zahvalnost mitropolitu Ilarionu koji je dao blagoslov da se njegovi tekstovi prevedu i objave u zborniku Pravoslavlje i savremenost.
