Kratil (sa kometarom Prokla Dijadoha)

Prevod Kratila je sačinio dr Aleksandar M. Petrović prema Barnetovom oksfordskom izdanju Platovog teksta, kao i Proklov komentar prema Paskvalijevom lajpciškom izdanju priređenom početkom veka. Hrvatski prevod Dinka Štanbuka imao je popriličan broj nepreciznosti, čak i neprevedeno jedno Sokratovo pitanje i repliku na njega, što je u sadašnjem Petrovićevom prevodu izbegnuto. Original na grčkom jeziku, koji je štampan paralelno s prevodom, bez sumnje je kvalitetna novina koja se pojavila zahvaljujući trudu i dobrom sluhu izdavača. Premda je ovaj Platonov dijalog u savremenim diskusijama, inače, u priličnoj meri maginalizovan, valja napomenuti i važan podatak da je njegov značaj reaktualizovala ruska filosofska škola na čelu sa Aleksejem F. Losevim. On je s pravom smatrao da ga opredeljuje filosofski govor s obzirom na njegovu težnju prema strogosti određivanja stvari zarad pristalosti i merodavnosti, te da etimološki diskurs jezičke kompetencije ima za posledicu ironičan stav, što u Kratilu najbolje ilustruje etimologizacija božanskih imena. I inače su likovi učesnika Kratila i Hermogena postavljeni ironično u dijalogu, dok je recimo komentator Proklo njihove poglede shvatao ozbiljno, mada je u tom njegovom shvatanju teško uočiti neku veliku zaslugu.